Ustav Republike Srbije
Srbija je svetovna, sekularna republika. To znači da država ne sme da promoviše ni jednu religiju, niti da je uspostavi kao državnu ili obaveznu. Da li je to zaista tako?
- sekularna država sa religijskom himnom?
- sekularna republika sa krstom na grbu?
- državne škole, religijska dogma “po izboru”?
- državne škole, školska slava?
- državna vojska, religijska služba “po izboru”?
- sekularna državna, ministarstvo vera
U svim ovim stavkama država krši član 11 Ustava Republike Srbije.
Bitno je naznačiti da se član 43 odnosi na pojedince a ne na državu i njene institucije.
Svetovnost države
Član 11.
Republika Srbija je svetovna država.
Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.
Sloboda misli, savesti i veroispovesti
Član 43.
Jemči se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.
Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima.
Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubedjenje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohadjanjem verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.
Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se ograničiti zakonom, samo ako je to neophodno u demokratskom društvu, radi zaštite života i zdravlja ljudi, morala demokratskog društva, sloboda i prava gradjana zajemčenih ovim Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje.
Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.
