Pomoz’ Bog, oče kapetane

Popovi u Vojsci – nastavak državnog nipodaštavanja sekularne države iza kojeg stoje vrh države i formacije Srpska pravoslavna crkva

U toku je strateška državna suicidna akcija Nijedan dan bez Irinejovog potpisa; u utorak je prvi pop, zajedno sa ministrom vojnim Draganom Šutanovcem stavio paraf na Sporazum o vršenju verske službe u Vojsci Srbije kojim se jedinice Vojske osnažuju, po slovu te ‘artije, zdravim, visokoobrazovnim mantijaškim kadrom koji treba da prođe testove koje prolaze i oficiri. Tako je na već viđeni tadić-stankovićevski način primenjen prikom predstavljanja kontrakta o uspostavljanju logora za narkomane, justifikovan vojni angažman Srpske pravoslavne crkve u stvarima vojnim i ona zvanično postaje ono što je bila tokom krvavih ratova za Veliku Srbiju, ratna formacija čiji je stožer bio u Patrijaršiji, a komandant Pavle Stojičević. Kadrovski deficit, obična svetovna pojava, kumulacija funcija: o vojnim popovima, kao i o crkvenim isceliteljima narkomana, odnosno o realizaciji obeju ovih važnih crkvenih delatnosti, brigu će voditi episkop jegarski Porfirije, predsednik Saveta Republičke radio- difuzne agencije. Tek da se zna ko je tamo istinska vlast.

Svrstava se tako Vojska Srbije u red ozbiljnih armada, američke, holandske i engleske u kojima se njihovi pravoslavni pripadnici, dobrovoljno, mole uz pomoć stručnog osoblja. “Ovaj sporazum učvršćuje odnose VS i SPC i po prvi put u našoj istoriji uvodi versku službu u VS, odnosno oficire verske službe u skladu sa srpskom tradicijom, ali i sa standardima organizacije modernih vojski u svetu”, kazao je ministar.

Nije prvi put, pogreši i ministar. Ne računajući neformalizovano rafalno činodejstvovanje na frontovima, posebno u pitoresknim vukojebinama diljem bivše Jugoslavije, popovi su služili i u Kraljevini.

Drugi je potpisnik ocenio da je potpisivanje Sporazuma o infiltriranju popova u vojarne „istorijski trenutak veoma značajan, ne samo za Crkvu već i za VS“. I nije pogrešio, Crkva će da udomljuje sposobne, zašto ne i blagosiljane pedofile, zarađuje kao i za iživljavanje nad narkomanima, propoveda postojanje boga od čega se vazda dobro živelo. Na popovsku žalost, svoje visookobrazovane tamjanske i rodoljubive bljuzge moći će da prodaju samo profesionalnim vojnicima i oficirima i, pretpostavlja se, ali u Srbiji se nikad ne zna, manjem, zanemarljivom, broju dragovoljaca, budući da je obavezni vojni rok ukinut.

“Uvođenje sveštenika u vojsku predstavlja momenat unošenja tradicionalne kulture našeg naroda i naše crkve. Sveštenici će svojim prisustvom u vojsci uneti jedan viši smisao služenja vojske, viši smisao u duhu rodoljublja i naše istorije. A iz istorije dobro znamo da onda kada je u našoj vojsci bio prisutan sveštenik da je davao ton rodoljublja i duhovnosti”, rekao je Irinej, ispunjen ponosom što se Sporazum potpisuje „baš na Vidovdan, praznik naroda i Crkve“.

Klerodržavna zamisao je da popovi budu „obučeni“, a za šta nije saopšteno; na samom početku karijere u stroju imaće čin kapetana, a moći će da doguraju i do pukovnika. Valjda obučenost za takvo napredovanje znači da imaju nadnaravne visookoobrazovne sposobnosti kojima bi učinili nemoguće, da, kaže Irinej, „svojim prisustvom u Vojsci unesu jedan viši smisao služenja Vojske, viši smisao u duhu rodoljublja i naše istorije“.

Valjda je to i najopasnije, taj smisao koji se vazda mogao kostima izmeriti.

Izvor: E-Novine