Udruženje “Ateisti Srbije”, ispred Koalicije za sekularnu državu, upozorava javnost i nadležne institucije da je, samo u toku prva dva dana trajanja popisa, više građana prijavilo nepravilnosti u vezi sa popisivanjem njihove veroispovesti. U konkretnim slučajevima, popisivači su odbili zahtev građana da budu popisani kao ateisti ili nereligiozni, uz netačno obrazloženje da takva mogućnost nije predviđena pravilima popisa. Ti građani su, na insistiranje popisivača, upisani kao da se nisu izjasnili, iako su se jasno izjasnili kao ateisti ili nereligiozni. To predstavlja grubo kršenje pravila, kojeg je bilo i na prethodnom popisu 2002. godine, što je rezultovalo podatkom od samo 0,5% ateista u Srbiji.

Podsećamo da je i sam Republički zavod za statistiku više puta saopštio da građani imaju pravo da se na popisu izjasne kao ateisti ili nereligiozni, ali, nažalost, pitanje je tako formulisano da očigledno zbunjuje ne samo građane, već i same popisivače. Pozivamo sve građane koji nisu vernici i koji žele tako da se izjasne da iskoriste svoje zagarantovano pravo i insistiraju da tako budu i popisani. Upozoravamo popisivače da bilo kakvim sugerisanjem odgovora ili odbijanjem da upišu tačno onako kako se građani izjasne, rizikuju da budu prijavljeni i budu novčano kažnjeni, sa čime su na obuci već i upoznati.

Udruženje će nastaviti, preko mreže svojih posmatrača, da prati sam tok procesa popisivanja i prijavljivaće svaki uočeni slučaj nepravilnosti nadležnim opštinskim popisnim komisijama. Pozivamo građane da sve uočene nepravilnosti prijave popisnoj komisiji u svojoj opštini ili na tel. 0800/33-55-99 (besplatan poziv), kao i da o nepravilnostima na temu popisivanja veroispovesti obaveste Udruženje, preko sajta popis2011.com .

Udruženje “Ateisti Srbije”, u ime Koalicije za sekularnu državu.

Uputstvo: http://popis2011.com/uputstvo-za-posmatrace-popisa/

Nedoumice u vezi sa popisom: http://popis2011.com/nedoumice-u-vezi-sa-popisom/

Pogledaj PDF: Popis nepravilnosti

Pogledaj PDF: Попис неправилности

U nameri da spreči eventualne zloupotrebe i manipulacije u vezi sa izjašnjavanjem stanovništva o veroispovesti na predstojećem popisu stanovništva, Udruženje “Ateisti Srbije” je odlučilo da organizuje mrežu posmatrača popisa.

Kao posmatraču popisa, Vaš posao će biti da pripremite uređaj za snimanje zvuka (ili slike i zvuka) i da ga uključite kada popisivač počne sa radom. Da li ćete to učiniti tako da popisivač to zna ili tako da on to ne zna, na Vama je da odlučite. Ono što je bitno jeste da snimak bude jasan i upotrebljiv. U slučaju prekršaja, treba da nas obavestite i pošaljete nam snimak (ako ga imate).

Ukoliko prilikom upisivanja veroispovesti popisivač bude sugerisao bilo kakav odgovor (npr. ako ste za nacionalnost rekli “Srbin”, da sugeriše da za veroispovest upiše “pravoslavac”), to je prekršaj. Takođe, ako popisivač odbije da u predviđena polja upiše “ateista” ili “nereligiozan”, ili kako god se izjasnite, i to je prekršaj.

Na kraju obavezno pogledajte šta je upisano. Ako je pogrešno upisano, prvo fotografišite obrazac, a posle toga možete tražiti od popisivača da ga poništi i da ga popuni ispočetka, ispravno.

Zvučni, odnosno video snimak zloupotreba od strane popisivača, kao i kraći opis događaja, pošaljite na adresu: [email protected]

Bilo bi poželjno da ovo uputstvo podelite sa svim osobama za koje znate ili smatrate da se neće izjasniti kao pripadnici religija, jer je od izuzetne važnosti da prijavimo sve nepravilnosti, kako bismo dobili realno stanje, pošto će se rezultati popisa koristiti u narednih deset godina. Za sve dodatne informacije u vezi sa popisom posetite http://popis2011.com

Udruženje “Ateisti Srbije”

Pogledajte PDF.

Ovo su neka od čestih pitanja u vezi sa popisom. Odgovori su dati od strane ljudi iz Zavoda za statistiku.

• Kako se popisuje u slučaju onih koji su van prijavljene adrese?

– Lica se popisuju na adresi na kojoj se zateknu, to uopšte ne mora da bude adresa koja im piše u ličnoj karti. Dešava se da ljudi menjaju adrese, a da im godinama stoji neka potpuno drugačija adresa u ličnoj karti. Znači, potpuno je nebitno gde se lice zateklo, da li živi kao podstanar ili kao vlasnik u stanu. Popis ne služi za prijavljivanje poreza ukoliko ljudi ne prijavljuju podstanare, bitno je samo popisati lica tamo gde se nalaze bez dubljeg zadiranja u razloge njihovog boravka na toj adresi.

• Koja je procedura za naknadnu proveru kako su ljudi popisani i da li postoji procedura za traženje eventualnih naknadnih promena (ako je neko drugi davao podatke)?

– Ne postoji naknadna procedura kojom bi se proverilo kako su ljudi popisani. Nakon što su obrasci jednom popunjeni i ubačeni u bazu, oni predstavljaju službenu tajnu i ne mogu se pojedinačno iskazivati ili objavljivati. Ne postoji ni mogućnost naknadnog ispravljanja datih podataka.

NAPOMENA: Odgovor iznad je stigao iz Zavoda za statistiku. Međutim, treba ga uzeti sa rezervom, jer bi trebalo da su Vaši lični podaci dostupni Vama. Još ćemo proveriti.

• Šta se dešava ako neko nije na adresi boravka sve vreme trajanja popisa i da li postoji mogućnost naknadnog davanja podataka?

– Ukoliko niste u prilici da date podatke tokom trajanja popisa, ne postoji mogućnost naknadnog davanja podataka. Jedino što možete da uradite je da najbližem komšiji (od poverenja) ostavite svoje podatke pa da ih on prosledi popisivaču kada dođe da popisuje. To je, nažalost, jedina opcija.

NAPOMENA: Ukoliko imate osobu od poverenja, možete i odštampati primerak popisnog listića, sami ga popuniti, pa onda dati toj osobi da preda popisivaču (koji onda prepisuje odgovore). Tako ćete biti sigurniji da će Vaši podaci biti tačno zapisani. Sve obrasce možete naći na adresi http://popis2011.stat.rs/?page_id=68

• Ukoliko se dese neke nepravilnosti, koja je procedura prijave popisivača? To jest, da li je potrebno popisivača legitimisati, pa onda poslati njegove podatke, ili je dovoljno dati svoje podatke i vreme kada se to desilo?

– Opštinska popisna komisija zna u svakom trenutku gde im se nalazi popisivač (na kom popisnom krugu) i koji je instruktor nadležan za kontrolu njegovog rada. Tako da, ukoliko uočite neke nepravilnosti u radu popisivača, obavestite popisnu komisiju u svojoj opštini (naravno, poželjno je znati koji je popisivač u pitanju, da ipak ne bi bilo zabune).

NAPOMENA: Bilo kakve nepravilnosti možete prijaviti i Udruženju „Ateisti Srbije“ na mejl [email protected]

Ukoliko želite, možete i sam čin popisivanja snimiti (audio ili video), kako biste osigurali dokazivanje evetualnih nepravilnosti.

Takođe, kada popisivač završi sa upisivanjem podataka, pažljivo pročitajte šta je napisao/la. Ukoliko primetite bilo kakve nepravilnosti, tražite da se popisni list poništi.

Pogledajte PDF.

VALJEVO – Arheološka istraživanja hrama Svetog arhangela Mihaila, poznatog i kao valjevska Gračanica, prekinuta su drugi put za poslednjih mesec dana, pošto su vernici okupljeni oko sajta „Istinoljublje“ i raščinjenog monaha Dragana Davidovića, fizički nasrnuli na arheologa beogradskog Istorijskog instituta u Beogradu Dejana Bulića, kada je trebalo da obavi istraživanje u jednoj od grobnica manastira.

Potom su zatrpali ekshumirane kosti, ali i sve ostale arheološke nalaze koje su arheolozi pronašli u poslednjih 40 dana, od kako traje istraživanje Gračanice.

Time je sav posao čiji je zadatak da pokaže koliko je star ovaj verski objekat i kako bi država i SPC doneli odluku o njenoj sudbini, vredan 500.000 dinara, propao.

U valjevskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, koji je angažovan za arheološko istraživanje hrama koji se nalazi na liniji potapanja vodom iz budućeg veštačkog jezera brane „Rovni“, kažu da se više ne osećaju bezbedno, pošto su više od mesec dana izloženi protestima vernika koji se protive izmeštanju Gračanice.

– Četvorica ljudi iz te grupe koja se okuplja u manastiru od kako smo počeli radove, nisu dozvolili našem kolegi Buliću da obavi istraživačke radove u jednoj grobnici, a potom su ga i fizički izbacili iz arheološke sobe.

Pošto, zaista, nemamo ni minimum potrebnih uslova za normalan rad, odlučili smo da se povučemo i prekinemo istraživački posao – priča direktor valjevskog Zavoda Radivoje Arsić.

Pošto smatra da je reč o napadu na službeno lice, Arsić je obavestio policiju, ali, kako kaže, „Zavod povratnu informaciju od njih nije dobio“. U policiji pak potvrđuju da im je slučaj prijavljen, ali da se još ispituju sve okolnosti.

Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture upozorava da je uništeno sve što su arheolozi u Gračanici istraživali poslednjih 40 dana, čime je naneta šteta od oko pola miliona dinara.

– Čim smo mi napustili prostor manastira, oni su jednostavno zatrpali ceo prostor gde smo obavljali istraživanja. Među njima i kosti koje smo pronašli, kao i ostale arheološke sadržaje koje smo otkrili.

Jednostavno, više ne možemo da se “igramo” Skadra na Bojani, da mi otkopavamo, a oni da zatrpavaju – kaže Arsić podsećajući da je Zavod za istraživačke poslove oko ovog manastira angažovan od strane Ministarstva kulture, a da je dozvolu dala i SPC.

Arsić dodaje da su arheološki radovi na manastiru potrebni kako bi država, koja je investitor gradnje brane „Rovni“, u dogovoru sa SPC, odlučila šta činiti sa hramom koji je 1997. godine proglašen za kulturno-dobro. Po njegovim rečima, o problemima koje imaju sa vernicima koje prevodi raščinjeni monah, Zavod je obavestio Ministarstvo kulture i Eparhiju valjevsku SPC.

Ta eparhija ranije je saopštila da protesti vernika, koji se protive arheološkim radovima, “ugrožavaju opstanak tamošnjih monaha”, da radovi koje izvodi valjevski Zavod za zaštitu spomenika kulture nisu “rušilačkog karaktera”, kao i da protesti tih vernika nemaju blagoslov episkopa i eparhije.

Izvor: Blic

Opšta tuča izbila je u utorak uveče u Tolisi kod Modriče zbog rasprave oko toga da li je meso dovoljno pečeno, a u incidentu je učestvovalo barem 40 sveštenika i vernika, saznaje ’Blic’.

Po svedočenju prisutnih meštana, do svađe je došlo zbog pečene prasetine, za punom trpezom u crkvenoj porti.

Tuči je prethodila svađa, a 32-godišnji sveštenik iz Porebrica, Nikola Lukić, izašao je iz okršaja sa nekoliko modrica po telu i sa gipsom na nozi.

Policija je saopštila da je meštanin Đuro Ristić (26) šakom nekoliko puta udario sveštenika Lukića i da je sveštenik prilikom pada u tuči zadobio telesne povrede. Njemu je ukazana pomoć u Domu zdravlja Modriča, napadač je priveden u policiju i nakon saslušanja pušten.

Kako saznaje ’Blic’, kruži nekoliko verzija o tome kako je Lukić zadobio povrede, ali najpopularnija je ona da je Ristić, koji je na slavlju posvećivanja zvona bio domaćin zadužen za pripremu hrane i pića, istukao sveštenika zbog mesa.

‘Pop Nikola žalio se da meso nije dobro pečeno, pa je izbila opšta svađa. Đoko je ustao od stola i nekoliko puta dobro udario popa Nikolu’ ispričao je jedan od prisutnih vernika za ’Blic’ i dodao da možda ‘nije trebalo da bije sveštenika’, ali da narod više ne može da trpi provokacije sveštenih lica.

‘Njima nije stalo do naroda, uzimaju pare od seče šume, voze skupa kola, a onda, kad mi nešto priredimo Bogu u slavu, nalaze mane i provociraju nas’ dodao je sagovornik ’Blica’ iz Tolise.

Izvor: SrbijaNet

Poštovani članovi i simpatizeri Udruženja “Ateisti Srbije”,

U oktobru ove godine očekuje nas popis stanovništva Republike Srbije. Radi sprečavanja zloupotreba i manipulacija prilikom procesa popisa u vezi sa izjašnjavanjem stanovništva o veroispovesti, Udruženje “Ateisti Srbije” je odlučilo da:

1. organizuje mrežu posmatrača, koji će pratiti, dokumentovati i prijavljivati sve nepravilnosti u vezi sa popisom;
2. pozove sve nereligiozne osobe da se prijave na konkurse za instruktore i popisivače.

Pozivamo vas da budete posmatrači na popisu stanovništva. Prijave šaljite na adresu: [email protected]. Osobe koje se prijave za posmatrače biće obaveštene putem elektronske pošte o svim informacijama u vezi sa procesom posmatranja.

Pozivamo vas da se prijavite za opštinske / gradske instruktore na popisu stanovništva, popunjavajući formular na veb sajtu Zavoda za statistiku: http://popis2011.stat.rs

Pozivamo vas da se prijavite za popisivače na popisu stanovništva, popunjavajući formular koji će biti objavljen početkom avgusta na veb sajtu Zavoda za statistiku: http://popis2011.stat.rs

Udruženje “Ateisti Srbije”

Pogledaj PDF: Posmatrači, instruktori i popisivači za Popis 2011

Pogledaj PDF: Посматрачи, инструктори и пописивачи за Попис 2011

Svi građani Srbije, bilo da su pravoslavni vernici ili ne, u obavezi su da prilikom slanja pošiljki plate doplatnu poštansku marku namenjenu izgradnji hrama Svetog Save u Beogradu.

Po ugledu na crkveni namet koji je 2006. godine uvela vlada Vojislava Koštunice, aktuelna vlast donela je Uredbu o izdavanju doplatne poštanske marke “Izgradnja Spomen-hrama Svetog Save”.

Sredstva od prodaje, koja se procenjuju na 750 hiljada evra, biće direktno preusmerena na račun Srpske pravoslavne crkvi koja će ih bez ikakve kontrole koristiti za finansiranje građevinsko-zanatskih radova na uređenju enterijera hrama, odnosno za izradu mozaika.

Na podsećanje da građane Srbije ne čine isključivo pravoslavni vernici čiji je interes izgradnja hrama, vladin portparol Milivoje Mihajlović odgovara: “Mislim da završetak izgradnje hrama Svetog Save nije pitanje, ni vere, ni religije, ni vernika. To je zapravo nacionalni projekat započet 1939. godine.”

Akciju izgradnje započeo je premijer Zoran Đinđić, ali njegova Vlada od građana nije ubirala harač, niti se ovaj objekat može nazivati nacionalnim, budući da je Srbija Ustavom definisana kao sekularna država.

I dok uz hram visine 134 metra, u zemlji niču i druge pravoslavne crkve, Bajrakli džamija, koja je spaljena još 2004. na demontracijama u Beogradu, do danas nije do kraja obnovljena.

Uz mali broj molitvenih mesta, islamski vernici u Srbiji suočeni su i sa brojnim drugim teškoćama, kaže muftija Muhamed Jusufspahić: “U većini sredina nemamo molitvene objekte, a tamo gde se problemi na neki način rešavaju, imamo različite forme bilo iznajmljivanja prostora, bilo da nam neko od naših vernika da prostor na korišćenje. Sahranjujemo se na mešovitim grobljima gde ne možemo da se okrenemo onako kako to naša vera propisuje. Tu je i problem veronauke. Ipak, kao građanin i kao musliman ne mogu da imam ništa protiv novca za izgradnju hrama Svetog Save, samo se isto tako nadam da će država imati adekvatnog razumevanja i za neke stvari koje su vezane za status Muslimana.”

Dok u Vladi Srbije tvrde da i predstavnici drugih veroispovesti mogu zatražiti sličnu vrstu pomoći, njihovi problemi na koje ukazuju već godinama do danas se nisu našli na dnevnom redu.

Srpska pravoslavna crkva ima dominantan položaj u državi, saglasni su hrvatski književnik i publicista iz Vojvodine Tomislav Žigmanov i politikolog Miloš Ćirić.

“Pošto to nije i marka za fond koji bi bio pomoć u izgradnji ili obnovi, recimo, džamije u Beogradu ili neke katoličke crkve, reč je o diskriminaciji, ali to naravno nije raritet u Srbiji”, podvlači Žigmanov.

“Država Srbija jednostavno reaguje na sve moguće i nemoguće zahteve od strane jednog dela Srpske pravoslavne crkve i ovo je sada već previše očigledno. Mislim da iza te odluke sigurno postoji neki način da taj novac koji nameravaju od nas da izvuku, potroše u neku drugu namenu. Moguće je da nisam u pravu, ali ne znam kako je moguće da je ovo po zakonu”, kaže Miloš Ćirić.

Žigmanov navodi i da u sekularnom društvu nacionalni projekat ne može biti izgradnja verskog objekta: “Tim pre što ta gradnja traje predugo i što nije izvesno kada će biti privedena kraju.”

Čime nisu isključeni ni drugi načini uzimanja novca od građana Srbije.

“Nemam potrebu da učestvujem u izgradnji tog, ni bilo kog drugog verskog objekta, a posebno ne tako predimenzioniranog. To je možda pitanje ukusa i nije ni važno, ali ne želim da učestvujem u nečemu što nije javno dobro. A ovo nije javno dobro. To je namenjeno jednom broju ljudi koji u taj hram odlaze na služenje liturgije i druge verske obrede, isto kao što neki drugi građani koji su druge veroispovesti idu u svoje hramove. A ne vidim da smo tu videli interes da pravimo džamiju ili sinagogu od 17 spratova”, kaže Ćirić.

Ni elektronska komunikacija ne može spasiti građane Srbije od vladinog nameta, budući da su u manjini oni koji koriste internet. Kada je reč o slanju pošiljki, svi su osuđeni na državno-crkveni harač. (RSE)

Izvor: 021

Popovi u Vojsci – nastavak državnog nipodaštavanja sekularne države iza kojeg stoje vrh države i formacije Srpska pravoslavna crkva

U toku je strateška državna suicidna akcija Nijedan dan bez Irinejovog potpisa; u utorak je prvi pop, zajedno sa ministrom vojnim Draganom Šutanovcem stavio paraf na Sporazum o vršenju verske službe u Vojsci Srbije kojim se jedinice Vojske osnažuju, po slovu te ‘artije, zdravim, visokoobrazovnim mantijaškim kadrom koji treba da prođe testove koje prolaze i oficiri. Tako je na već viđeni tadić-stankovićevski način primenjen prikom predstavljanja kontrakta o uspostavljanju logora za narkomane, justifikovan vojni angažman Srpske pravoslavne crkve u stvarima vojnim i ona zvanično postaje ono što je bila tokom krvavih ratova za Veliku Srbiju, ratna formacija čiji je stožer bio u Patrijaršiji, a komandant Pavle Stojičević. Kadrovski deficit, obična svetovna pojava, kumulacija funcija: o vojnim popovima, kao i o crkvenim isceliteljima narkomana, odnosno o realizaciji obeju ovih važnih crkvenih delatnosti, brigu će voditi episkop jegarski Porfirije, predsednik Saveta Republičke radio- difuzne agencije. Tek da se zna ko je tamo istinska vlast.

Svrstava se tako Vojska Srbije u red ozbiljnih armada, američke, holandske i engleske u kojima se njihovi pravoslavni pripadnici, dobrovoljno, mole uz pomoć stručnog osoblja. “Ovaj sporazum učvršćuje odnose VS i SPC i po prvi put u našoj istoriji uvodi versku službu u VS, odnosno oficire verske službe u skladu sa srpskom tradicijom, ali i sa standardima organizacije modernih vojski u svetu”, kazao je ministar.

Nije prvi put, pogreši i ministar. Ne računajući neformalizovano rafalno činodejstvovanje na frontovima, posebno u pitoresknim vukojebinama diljem bivše Jugoslavije, popovi su služili i u Kraljevini.

Drugi je potpisnik ocenio da je potpisivanje Sporazuma o infiltriranju popova u vojarne „istorijski trenutak veoma značajan, ne samo za Crkvu već i za VS“. I nije pogrešio, Crkva će da udomljuje sposobne, zašto ne i blagosiljane pedofile, zarađuje kao i za iživljavanje nad narkomanima, propoveda postojanje boga od čega se vazda dobro živelo. Na popovsku žalost, svoje visookobrazovane tamjanske i rodoljubive bljuzge moći će da prodaju samo profesionalnim vojnicima i oficirima i, pretpostavlja se, ali u Srbiji se nikad ne zna, manjem, zanemarljivom, broju dragovoljaca, budući da je obavezni vojni rok ukinut.

“Uvođenje sveštenika u vojsku predstavlja momenat unošenja tradicionalne kulture našeg naroda i naše crkve. Sveštenici će svojim prisustvom u vojsci uneti jedan viši smisao služenja vojske, viši smisao u duhu rodoljublja i naše istorije. A iz istorije dobro znamo da onda kada je u našoj vojsci bio prisutan sveštenik da je davao ton rodoljublja i duhovnosti”, rekao je Irinej, ispunjen ponosom što se Sporazum potpisuje „baš na Vidovdan, praznik naroda i Crkve“.

Klerodržavna zamisao je da popovi budu „obučeni“, a za šta nije saopšteno; na samom početku karijere u stroju imaće čin kapetana, a moći će da doguraju i do pukovnika. Valjda obučenost za takvo napredovanje znači da imaju nadnaravne visookoobrazovne sposobnosti kojima bi učinili nemoguće, da, kaže Irinej, „svojim prisustvom u Vojsci unesu jedan viši smisao služenja Vojske, viši smisao u duhu rodoljublja i naše istorije“.

Valjda je to i najopasnije, taj smisao koji se vazda mogao kostima izmeriti.

Izvor: E-Novine

Ministar odbrane i patrijarh SPC potpisali u Nišu sporazum o vršenju verske službe u Vojsci Srbije. Šutanovac dobio orden od SPC. Sveštenici sa činovima.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac i patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej potpisali su danas u Nišu Sporazum o vršenju verske službe u Vojsci Srbije (VS).

“Ovaj sporazum učvršćuje odnose VS i SPC i po prvi put u našoj istoriji uvodi versku službu u VS, odnosno oficire verske službe u skladu sa srpskom tradicijom, ali i sa standardima organizacije modernih vojski u svetu”, rekao je Šutanovac.

On je kazao da će u narednim mesecima isti sporazumi biti potpisani i sa šest preostalih tradicionalnih crkava i verskih zajednica.

“Verska služba u VS se upostavlja kao potreba pripadnika vojske. Svi predstavnici SPC koji će ući u sasatav VS moraće da budu visoko obrazovani i da prođu sve one testove koje inače prolaze oficiri VS”, rekao je ministar odbrane.

On je objasnio da će sveštenici u vojsci morati da budu “obučeni, zdravi i sposobni za vojnu službu”, i da će im se vojnici obraćati na osnovu sveštenih zvanja, a ne u odnosu na činove koje nose”.

“Startni čin za sveštena lica je kapetan, a teoretski može se doći i do čina pukovnika”, rekao je Šutanovac.

Šutanovac je podsetio da SPC već ima oficire-sveštenike u armijama drugih država – Holandije, SAD i Velike Britanije.

Patrijarh SPC Irinej je ocenio da je potpisivanje sporazuma o verskoj službi istorijski trenutak i veoma značajan ne samo za crkvu već i za vojsku.

“Uvođenje sveštenika u vojsku predstavlja momenat unošenja tradicionalne kulture našeg naroda i naše crkve. Sveštenici će svojim prisustvom u vojsci uneti jedan viši smisao služenja vojske, viši smisao u duhu rodoljublja i naše istorije. A iz istorije dobro znamo da onda kada je u našoj vojsci bio prisutan sveštenik da je davao ton rodoljublja i duhovnosti”, rekao je Irinej.

“Neka bude srećno i blagosloveno”, poručio je patrijarh Irinej.

Irinej je ukazao i na simboliku što je Sporazum potpisan baš na Vidovdan – nacionalni praznik naroda i crkve.

Patrijarh je uručio večeras na Vidovdanskoj akademiji u Nišu najviše priznanje Eparhije niške, Orden Svetog cara Konstantina, ministru odbrane Šutanovcu za njegov odnos prema crkvi i narodu.

Neposredno pre održavanja akademje, pripadnici Garde Vojske Srbije izveli su egzercir.

Vlada Srbije je 24. marta ove godine donela Uredbu o vršenju verske službe u Vojsci Srbije, čime je omogućeno da se posle više od sedam decenija uvede verska služba u VS.

Posle usvajanja ove uredbe, kako su najavljivali nadležni biće zaključeni i sporazumi sa tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama koje su registrovane u Ministarstvu vera.

Vojni sveštenici će, kako je planirano, imati svoje oznake na reveru koji će biti znak verske službe, a primera radi oficiri pripadnici verske službe SPC imaće krst sa trolistom, a katolici latinski krst.

Planirano je i da na 100 do 500 pripadnika jedne verske zajednice u sistemu odbrane bude zaposlen jedan sveštenik, kao i da dva sveštenika dolaze na 500 do 1.000 pripadnika, dok će na svakih sledećih hiljadu pripadnika Vojske biti po jedan oficir verske službe.

Pripadnici verske službe, odnosno vojni sveštenici neće nositi oružje, a strogo će se čuvati i tajnost ispovesti pripadnika sistema odbrane.

Najavljeno je i da će vojni sveštenici biti raspoređeni u Generalštabu Vojske Srbije, komandama operativnog nivoa, komandama brigada i bataljona, Vojnoj akademiji i vojnozdravstvenim ustanovama.

Ideja o uvođenju verske službe u vojsci datira iz 2000. godine na osnovu iskustava stranih armija i srpske tradicije, što je podrazumevalo i prisustvo sveštenika u kasarnama i obezbeđivanje posebnog prostora za upražnjavanje verskih potreba vojnika svih nacionalnosti.

Usvajanjem Zakona o Vojsci Srbije decembra 2007. stvoreni su uslovi da se i u srpskim oružanim snagama organizuju verske službe, a tu nameru podržale su sve tradicionalne crkve i verske zajednice.

Vojni sveštenici u srpskoj vojsci imaju dugu tradiciju, do 1918. u vojsci Kraljevine Srbije u sastavu štaba komande postojao je vojni prota, a vojni sveštenici su bili raspoređeni u štabovima divizijskih komandi i u štabovima aktivnih pukova.

Posle Prvog svetskog rata u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, pri Ministarstvu vojnom i mornarici postojalo je telo koje je rukovodilo sveštenickom strukom, a u njemu su bili po jedan vojni sveštenik prve klase za pravoslavnu, rimokatoličku i muslimansku veroispovest.

Vrhovni vojni sveštenik (referent) za pravoslavnu veru potpadao je pod crkvenu jurisdikciju srpskog patrijarha, za vojnike bogosluženja su održavana u kapelama i crkvama u krugu vojnih objekata, a tamo gde ih nije bilo u lokalnim verskim objektima.

Izvor: Mondo

Čemu služi zapravo verska nastava? Da li su je političari uveli da bi kroz obrazovni sistem produkovali što više poslušnih, indoktriniranih podanika koji su sistematski naučeni da dogmu prihvate zdravo za gotovo, umesto da razmišljaju svojom glavom i donose sopstvene zaključke? Ili je cilj da se kroz prisustvo visokih velikodostojnika (najčešće samo) Srpske pravoslavne crkve na državnim skupovima i u državnim telima (RRA) postepeno ide ka promeni Ustava Republike Srbije, gde će se pravoslavlje uvesti kao državna religija?

Kada pomislim na školu, pomislim na sve to divno i korisno znanje, nagomilano tokom vremena, koje naša deca treba da nauče kako bi shvatila svet oko sebe i pronašla svoje mesto u njemu. Pomislim i na druženje, prve ljubavi i nestašluke, čak i one zbog kojih ideš kod direktora.

Ovih dana obeležena je desetogodišnjica uvođenja verske nastave u školama sekularne države Srbije (čl. 11 Ustava Republike Srbije). Prema zakonu, osnovna škola je obavezna za svu decu, a u toj školi je sekularna država Srbija uvela versku nastavu kao izborni predmet. Kao „protivtežu“ verskoj nastavi, uvedeno je i građansko vaspitanje, gde deca uče o vrednostima savremenog društva, kako da ih prepoznaju, kako da sebe nađu i odnose se prema drugima, kako da budu tolerantni prema onima koji su na bilo koji način različiti od njih i to kroz radionice praktično razrađuju.

Kada vidim decu koja izlaze sa časa verske nastave, vidim one tužne, prazne poglede upućene negde u daljinu. Vidim decu koja su iskreno zabrinuta da li će zbog nekog sitnog nestašluka završiti u paklu, jer bog sve vidi. Brinu, pomalo i za svoju braću i sestre i njihova „zlodela“ za koja samo oni znaju, ali bog sve vidi. Zabrinuti su i za svoje roditelje, koji takođe nisu baš uvek „dobri“, da li će i oni goreti u paklu. Vidim dečake koji su saznali (jer učitelju se veruje!) da su oni bogom dani da vladaju svetom, da su devojčice, njihove sestre, pa i majke zapravo samo tu da slušaju šta im se kaže, da je žena nastala od muškarčevog rebra i da je ustvari niže biće. Vidim devojčice koje su naučile da treba da budu pokorne, da u vreme menstruacije nije baš poželjno da idu u crkvu jer su „nečiste“… U starijim razredima vidim mlade adolescente koji se uče kako je masturbacija smrtni greh (opet pakao!), kako seksualni odnosi pre braka nisu dozvoljeni, čitaju u Bibliji kako homoseksualce treba kamenovati…Deca se uče i da će verom u boga zaslužiti pravo na večni život (što nije tačno) a da će svi oni koji ne veruju skončati u večnim mukama…

I onda odu na čas biologije i tamo uče o teoriji evolucije, jednoj od, naučnim metodama, najbolje dokazanih teorija u svetu nauke, gde se ne spominje nikakav Bog i daje se potpuno jasno i razumljivo objašnjenje o tome kako smo se razvili i nastali kao vrsta poznata pod nazivom homo sapiens. Deci koja su do tada išla na građansko vaspitanje, sve je jasno, nemaju nikakve dileme. Deca koja su išla na versku nastavu su zbunjena, ne znaju šta je sad istina, naučena su da ne treba sumnjati u to da je Bog stvorio svet a sada čuju nešto sasvim drugo, žele da veruju (Foks Molder) ali im razum sugeriše drugačije. Pa se onda pitam – čemu služi zapravo verska nastava? Da li su je političari uveli da bi kroz obrazovni sistem produkovali što više poslušnih, indoktriniranih podanika koji su sistematski naučeni da dogmu prihvate zdravo za gotovo, umesto da razmišljaju svojom glavom i donose sopstvene zaključke? Ili je cilj da se kroz prisustvo visokih velikodostojnika (najčešće samo) Srpske pravoslavne crkve na državnim skupovima i u državnim telima (RRA) postepeno ide ka promeni Ustava Republike Srbije, gde će se pravoslavlje uvesti kao državna religija?

Na panel diskusiji povodom desetogodišnjice uvođenja verske nastave u Srbiji, nadzornik za versku nastavu navodi netačne podatke da je ateizam u demokratski razvijenim državama marginalizovan. Prema demografskim podacima iz 2005. (Eurostat) najveći procenat ateista je baš u razvijenim zemljama – u Francuskoj 33%, u Belgiji i Holandiji 27%, u Nemačkoj 25%, u Švedskoj 23%, itd. U Velikoj Britaniji se beleži stalni porast broja ateista, a 2009. je posle opsežnog istraživanja (Telegraph) objavljeno da dve trećine adolescenata ne veruje u boga. U SAD (ARIS, 2009.) se „kao nevernik“ izjašnjava nešto preko 34 miliona građana (oko 15%). Zajedničko za sva istraživanja je da su mladi, obrazovani ljudi u sve većem procentu ateisti. Dakle, ljudi na kojima počiva budućnost i dalji prosperitet tih razvijenih zemalja.

Isti nadzornik za versku nastavu, Aleksandar Đakovac, zaključuje i da je „krajnji cilj protivnika crkve kod nas želja da je ukinu“. Ovo naravno nije tačno i ja sam spreman da svim sredstvima branim pravo ljudi da veruju u šta god hoće, sve dok ne nameću drugima da veruju u isto to. A ovo se naročito odnosi na versku nastavu, koja treba da se sprovodi pod okriljem i u sklopu određene crkve, odnosno verske zajednice, NIKAKO kroz državni obrazovni sistem. Dakle, cilj ateista Srbije nikako nije, niti to može biti – ukidanje crkve kao takve, ali JESTE svođenje crkve na ulogu koja joj pripada u savremenom društvu.

Na kraju, g. Đakovac ističe da kod nas „agresivni ateizam uzima maha i predstavlja ozbiljan društveni problem“. Ja bih iskreno voleo kada bi ovo bilo tačno! To bi značilo da se Srbija sve više približava grupi razvijenih zemalja, da se sve veći broj mladih, obrazovanih ljudi odlučuje da, kroz naučni pogled na svet i svakodnevna nova saznanja donose sopstvene zaključke, o njima slobodno razmišljaju i po potrebi ih menjaju. I zaista, zaista vam kažem, u tome ne vidim nikakav „društveni problem“. Naprotiv!

Autor je predsednik UO Udruženja Ateisti Srbije

Izvor: E-Novine