Čitalac na ovom sajtu ima priliku da sazna i kuriozitet da je “uravnilovku”, kako otac Srba naziva borbu za ravnopravnost žena, izmislio – Staljin, pa pojašnjava: “Mislim da upravo ovi pokreti, koji pokušavaju da trguju ljudskim vrednostima, prave od žene roba ili slugu. Jer, ko je taj koji će reći jednoj ženi, majci, baki, ‘ti nisi srećna što služiš muža i porodicu. Tebi je mozak ispran. Oslobodi se i nađi sebi posao, zarađuj, budi nezavisna, pa ćeš biti mnogo srećnija nego sada!’. Gospod je stvorio ženu kao pomoćnicu čoveku. Možemo li mi da izmislimo neku novu svrhu za ženski rod?”
Da me neko upita zašto su pripadnike moje generacije nazivali pionirima seksualne revolucije, ubio me bog ako bih znala odgovor. Niti je seksa bilo baš za poneti, niti se ćunama okolo vitlalo na gotovs, niti su se nosili dopičnjaci kao danas, seksualna pomagala nisu bila ni u desetogodišnjem planu, a depiliranje na “brazilke” je bio potpuno nepoznat pojam. Najupečatljivije trenutke generacijskog duhovno-telesnog “samooslobađanja” predstavljala su lascivna pitanja “Dragoj Saveti” u čuvenom glasilu – Čiku. No, ona nisu bila ni prineti onome što današnja smerna braća i sestre u Hristu zapitkuju svoje duhovne oce na sajtu Svetosavlja, na topiku Pitanje pastiru.
Jedan sirotan hteo da se ogrebe za malo oralnog seksa ali njegova verujuća polovina odmah zajašila komp da priupita svog popu šta kažu svete knjige o dotičnoj polnoj raboti. Budući da Biblija nije Kama sutra, razumljivo je što se nije eksplicitno bavila bogougodnošću pojedinih seksualnih poza. Ipak, to ne znači da se u njenom kreativnom tumačenju ne može naći odgovor i na pomenuto pitanje, a on glasi – Bog je svakom organu ultimativno namenio njegovu funkciju i u druge se svrhe ne može upotrebljavati.
Kakvim god pitanjem zaskočili dežurnog on-line sveštenika, taj se snalazi k’o da ima udarničku značku sa onih vežbi “Ništa nas ne sme iznenaditi”. Mogla sam se kladiti da će se, recimo, spotaći na koliziji između očuvanja telesnog i duhovnog zdravlja, kad ga je jedan veselnik upitao kako da da spermogram na analizu, a da ne rukobludi i tako načini greh. “Bogu Božje, a caru carevo” – praktičan je duhovni otac, ali ne propušta da oksimoronski napomene da bi neophodni uzorak semenog materijala bilo poželjno istočiti bogobojažljivo i bez prepuštenja čulnom užitku.
Za upotrebu kondoma nijedan izgovor ne dobija crkveno zeleno svetlo, pa čak ni potreba preventive od zaraznih bolesti, budući da “Crkva ne poznaje problem polno prenosnih bolesti, jer ga rešava sa blagočešćem i pobožnošću”, te da je “ustanovila jednu Svetu tajnu koja štiti svoja čeda od prenošenja bolesti na takav način”.
Nikakva snishodljivost nije mogla pomoći izvesnom doktoru Radovanu da izboksuje saglasnost svetog oca da vernici ikone i časne krstove celivaju samo simbolično, a ne izistinski. Uzalud je skrušeno skretao pažnju na higijensku problematičnost dotičnog čina. Božji namesnik ga je ohladio u tri reči, pominjući značaj tih religijskih simbola kao ontoloških provodnika ka umu verujućih: “Pitanje bakterija i virusa pred tom misijom Crkve je besmisleno”.
Glede doniranja organa, Crkva još nije donela definitivan stav, kako veli otac Ljuba, a dok se to ne desi, mišljenja je “da se organi tela umrlih pravoslavnih hrišćana mogu poklanjati krštenim članovima Crkve, dok onima koji nemaju učešća u njoj ne mogu”.
Jedini recept za “lečenje” neplodnosti, po ocu Srbi, je ustrajna molitva, a nipošto vantelesno začeće, pa savetuje “neoslanjanje na nauku i tehniku, nego na Boga”.
“Spasonosna vera, Sveto Pravoslavlje” ni za lečene alkoholičare nema popusta, ne dozvoljavajući im da se pričešćuju sokom, kao što se to čini u brojnim protestantskim crkvama.
Na pitanje “Kako znati kada stupiti u brak”, ordinirajući duhovnik lamentira nad vremenima kad su “zreli i iskusni roditelji” birali bračnog partnera svojoj deci i “znali bolje da otkriju tu unutrašnju duhovnu lepotu, a ova fizička je bila samo sporedna”, dovodeći iskorenjivanje tog običaja u vezu sa povećanjem broja razvoda.
Za vreme trudnoće, kao i posta, supružnicima je zabranjeno telesno opštenje. U potonjem slučaju, ako se jačoj polovini ipak “ukrste oči”, bračna družica je, ipak, dužna da mu polno izađe u susret, “da bi se izbegao blud supružnika van braka”.
Čitalac na ovom sajtu ima priliku da sazna i kuriozitet da je “uravnilovku”, kako otac Srba naziva borbu za ravnopravnost žena, izmislio – Staljin, pa pojašnjava: “Mislim da upravo ovi pokreti, koji pokušavaju da trguju ljudskim vrednostima, prave od žene roba ili slugu. Jer, ko je taj koji će reći jednoj ženi, majci, baki, ‘ti nisi srećna što služiš muža i porodicu. Tebi je mozak ispran. Oslobodi se i nađi sebi posao, zarađuj, budi nezavisna, pa ćeš biti mnogo srećnija nego sada!’. Gospod je stvorio ženu kao pomoćnicu čoveku. Možemo li mi da izmislimo neku novu svrhu za ženski rod?”
Delikatni slučaj žene, po zanimanju kafanske pevaljke, koja pita da li njen posao greh, nimalo nije zbunio oca Dušana, koji ga razrešava ovako: “Ti na sceni treba da odigraš ulogu zabavljača i usrećitelja. Teško ti pada što si često u kontaktu s pijanim ljudima, koji sebi u takvom stanju dozvoljavaju nepristojne pokrete, reči, pa čak i dodire. To je sudbina tvog posla. Kao što policajci najčešće imaju posla sa prestupnicima, siledžijama, kriminalcima, ali to ne znači da se policajci poistovećuju s tim mutljagom ljudskog društva… Ne treba da se libiš da uzmeš bakšiš”.
Neotuđivo pravo sveštenika da se voze u najluksuznijim kolima, otac Srba ovako brani, otpisujući čitatelju Goranu: “Nego, kad si već tu, da te pitam: misliš li da, kad bi oni jahali na magaretu, da bi ih to učinilo mnogo boljim hrišćanima u očima njihove pastve?”.
Da svetosavlje ima odgovor na sva pitanja modernog doba pokazuje i reakcija duhovnog oca na zblanutost čitaoca da “jedan monah na fejsbuku ima 1500 ili 2500 ‘prijatelja'”, uz podsećanje da je “smisao monaškog života u odricanju od svijeta radi Hrista”. Prema rečima oca Srbe, nema frke “ako je to po Božjoj volji i na spasenje njemu i njegovim čitaocima”.
Na pitanje “da li je bogougodno staviti Wireless opremu na vrh crkve tj. na najvišu kupolu”, saznajemo da ništa ne sme stajati bliže nebesima od časnog krsta.
Od ostalih zanimljivosti na sajtu, može se pročitati i da crkva ne podržava slavljenje ličnih rođendana, već preporučuje da se slavi samo “duhovni rođendan plemena, a to je srpska Krsna slava”; Nova godina nije nikakav praznik, već dan Isusovog sunećenja; ako se bogojavljenska vodica usmrdi i pozeleni, to može biti samo zbog loših vodovodnih cevi, a u ređim slučajevima ako je ličnost koja je osvećivala vodu “nečim nedostojna”; hedonizam i bezbožje mogu da se proturaju i kroz refrene naizgled naivnih pesma, kao što su “Uzmi sve što ti život pruža, danas si cvet, sutra uvela ruža”.
Unatoč Hristovom pacifističkom apelu o okretanju drugog obraza, Crkva nema ništa protiv smrtne kazne, smatrajući to pravom iz delokruga države, kao ni protiv ubistva, u slučaju “odbrambenog rata”. Ni desetine čitalačkih pitanja glede stava o izručenju sunarodnika, haških optuženika, nisu uspela da iz svetih otaca istisnu više od “niko nije kriv dok ga ne osude” i naivnog “a zašto im ne sude u odsustvu, ako imaju dokaze”.
Na zgražavanje čitaoca, koji je svojevremeno slušao “ekumensku” besedu Atanasija Jeftića, u kojoj je ovaj ustvrdio da muslimani smrde, on-line tumač svetosavlja odgovara: “Živeći u Prizrenu i u Sarajevu imao sam priliku da se mnogo puta u to uverim”.
Njegovo mišljenje, sasvim sigurno, ne deli jedna “bogohulna” Smederevka, koja je u samo predvečerje rata, kad joj je sin stasao za regrutaciju, rešila da ga krsti, iz pukog roditeljskog straha i brige za njegov život. Iako je znala osnovna pravila obreda, insistirala je da joj kuma bude njena najbolja prijateljica – muslimanka. Rečeno – učinjeno. Kuma je “zaboravila” ličnu kartu, svešteniku je saopšten njen nadimak, koji je zvučao srpski i – čin je uredno obavljen. Od tada, Hrist i Alah ortački brinu o kumčetu. A ono, hvala obojici, eno ga, živo, zdravo i srećno.
Izvor: E_Novine 
2 Responses to Popovi se lajkuju na fejsu