Tarife – Nezvanični cenovnici razlikuju se od eparhije do eparhije, od crkve do crkve, ali i od popa do popa. U Kolubarskom okrugu opelo košta 100 evra! Služba – Osveštavaju se tržni centri, stadioni, stranačke prostorije, izvori, prodavnice, lokali, njive, putevi, mostovi, pasarele, automobili, čamci, motori…
Njegova svetost patrijarh srpski Irinej osveštao je ove nedelje jedan tržni centar u Nišu. Sveštenstvo SPC služi i na stadionima, u stranačkim i poslovnim prostorijama, blagosilja početak radova na izgradnji mosta…
U vranjskom kraju se godinama prepričava događaj kada je čovek koji je posle rata došao u ovaj kraj i kupio kuću pozvao sveštenika kako bi je osveštao, a onda se šokirao…
– Došao je i obavio taj obred, obišao uredno sve prostorije, i pročitao molitvu. Na kraju, kao što je red, ponudim ga ja rakijicom. Dođe onaj neprijatan trenutak, kada sam hteo da ga upitam da li treba nešto da platim i koliko. Jedva sam uspeo da sastavim rečenicu koliko mi je bilo neprijatno, kad čovek iz one mantije izvadi neki papir i pita me koliko kvadrata ima kuća. I poče da množi. I dok sam ja plaćao onu pozamašnu ili što bi u crkvi rekli „skromnu” sumu novca, nisam verovao šta me je snašlo. Bilo bi korektnije da se okači neki cenovnik pa da znaš šta te čeka, jer ovako je svaki crkveni obred prava lutrija – priča B. S. iz Vranja, koji insistira na anonimnosti jer ne želi da se “zamera sa popovima”.
Zato je Press istraživao šta se sve popovi ne libe da osveštavaju, kolike su im „nezvanične” tarife, ali i da li crkva treba da uvede fiksni cenovnik svojih usluga. Naime, osim krštenja, venčanja, opela, parastosa i osveštavanja vodice, vernici i „vernici” sve češće zovu sveštenika da osvešta i blagoslovi sve i svašta; od novoizgrađenog poslovnog objekta pa do novog posla. Skoro da nema političke stranke koja u svoje prostorije nije pozvala popa, a osveštavaju se i izvori, prodavnice, lokali, njive, pčelinjaci, putevi, pasarele, automobili, čamci, motori…
I vernici su krivi
– I ranije su ljudi zvali crkvene službenike da blagoslove početak radova, temelje kuće… To postoji i u drugim pravoslavnim zemljama. Nije obaveza da se i to plaća, ali kad neko pozove on računa na taj trošak – objašnjava jedan čačanski sveštenik. Međutim, sociolog religije Mirko Đorđević dodaje da je osveštavanje prostorija stranaka i tržnih centara nespojivo sa religijom i da je to komercijalizacija crkvenih usluga.
Iako crkva nema zvaničan cenovnik usluga za obrede, postoje nezvanične tarife. U SPC nerado govore o ovom delikatnom pitanju „jer šteti ugledu crkve”. Ali kako saznajemo iz crkvenih krugova, stav SPC je da bi trebalo da postoji neki red i da cenovnik usluga ima regionalnu dimenziju. Ali Mirko Đorđević kaže da „na papiru” stoji jedna cena, dok u praksi vlada „šarenilo”, pa je neophodno da SPC propiše stroga pravila o cenama usluga.
– Ako sveti vodicu u kući običnog vernika, sveštenik će možda dobiti samo par stotina dinara, a kad osveštava vodicu pred stranačku slavu ili venčava neku estradnu divu onda to nije obična cena i ne pita se koliko košta. SPC nema na nivou crkve neki pravilnik i to doista ostavlja prostor za proizvoljnost, zloupotrebe i malverzacije. Podsetiću na slučaj Artemija i Simeona Vilovskog. Zato je jedino rešenje da SPC odredi crkveno administrativni cenovnik za čitav kanonski prostor od parohije do namesništva. Ali nisu za sve krivi sveštenici već i građani koji daju dvostruko više nego što košta – smatra Đorđević.
I Press je, istražujući kako se u Srbiji kreću cene crkvenih obreda – venčanja, krštenja, opela, parastosa, osveštavanja vodice – došao do zaključka da je situacija prilično haotična. Cene se razlikuju od eparhije do eparhije, od crkve do crkve, ali i od sveštenika do sveštenika. Po manjim mestima i selima pojedini sveštenici enormno naplaćuju usluge. Primer su popovi u Mionici i okolnim selima u Kolubarskom okrugu koji već godinama opelo naplaćuju 100 evra!
– Vladika valjevski Milutin je dozvolio sveštenicima da od građana uzimaju priloge, ali im je zabranjeno da određuju cenu, već moraju da ostave građanima da sami odluče koliko će dati, u zavisnosti od ekonomske situacije. Nekoliko sveštenika, zbog visokih cena na koje su se žalili građani, već je sankcionisano. Nedopustivo je da neko traži 100 evra za sahranu i pozivamo sve građane koji su bili u toj situaciji da nam prijave – rečeno je Pressu u sedištu Valjevske eparhije.
I pored toga, „nezvanični cenovnik” u praksi postoji, što potvrđuju i mnogobrojni vernici. U valjevskom kraju opelo je između 4.000 i 6.000 dinara, parastos do 2.000 dinara ukoliko izlaze na groblje, a crkveno venčanje je od 5.000 do 6.000 dinara.
S druge strane, sekretar Eparhije vranjske protojerej Vladan Milutinović kaže da su cene na nivou ove eparhije usaglašene i da se veoma vodi računa o ekonomskom statusu vernika.
– Ne postoji zvaničan cenovnik, ali sveštenstvo na svojim bratskim sastancima usaglašava cenu usluga i sveštenici se manje-više pridržavaju tog dogovora. Savetuje im se i da kada pružaju verske usluge u nekim siromašnim krajevima to ne naplaćuju – kaže Milutinović, dodajući da su „najjeftiniji”. Koliko je to jeftino, otkrio nam je dežurni sveštenik u crkvi Svete Trojice u Vranju pa ukoliko želite da se venčate, onda kao mladenci treba da izdvojite 3.000 dinara, ali po 2.000 dinara treba da plate kum i stari svat. Za krštenje deteta roditelji treba da izdvoje 3.000 dinara, a kum 2.000.
U Eparhiji bačkoj kažu da kod njih ne postoji nikakav cenovnik, niti bi sveštenici trebalo da određuju cene.
– Sve je stvar dobre volje. To je, prosto, prilog Crkvi, i toga bi trebalo svi sveštenici da se pridržavaju – navode u Eparhiji bačkoj.
Ipak, dešava se da pojedini sveštenici imaju ustaljenu tarifu. Tako da je za krštenje i venčanje donja granica 10 evra, a za slave i osveštavanje prostora domaćini ne pitaju šta košta.
U Grčkoj džabe
I u Žičkoj eparhiji postoje crkvene takse za krštenja, venčanja i opela, koje su simbolične i razlikuju od crkve do crkve. Međutim, u praksi su to mnogo veće cene i u zavisnosti od sveštenika kreću se od nekoliko stotina dinara pa do cifre koju je teško predvideti. Najjeftinije je osvećenje vodice pred slavu ili velike praznike, koje košta 500 dinara, dok su najvećim troškovima izloženi oni koji se venčavaju. Kumovi plaćaju po 2.000 dinara, a sami mladenci, „da se ne bi osramotili”, obično daju više desetina evra. Kum na krštenju obično daje oko 50 evra, koliko se daje i za opelo pokojniku. Neki sveštenici naplaćuju i dolazak u kuću da bi pričestili bolesnika, a ta usluga obično se plaća oko 1.000 dinara.
Sami sveštenici nerado govore o ovoj temi i uglavnom kažu da je stvar dogovora koliko će domaćin dati.
– Ima sveštenika koji dobro poznaju svoje parohijane i kad vide da se zaista radi o materijalno ugroženima ne traže novac. Ali ima i „nezajažljivih” koji traže i više nego što to neko može da plati. Nekada dođe do spora sa domaćinom, ali ne znam da je neki sveštenik zbog plaćanja odbio da obavi obred – rekao nam je jedan čačanski sveštenik.
Živica Tucić, verski analitičar, kaže da bi sigurno bilo bolje kada bi postojao zvaničan cenovnik. Međutim, on podseća da je patrijarh Pavle pokušao pre nekoliko godina da uvede neku vrstu preporuka koliko bi trebalo da koštaju usluge, ali da to nije zaživelo.
– U Nemačkoj postoji crkveni porez, pa vernik ima besplatno krštenje, sahranu i venčanje. U Grčkoj se krštenje ne naplaćuje i svešteno lice sme da primi novac samo ako vernik insistira – završava Tucić.
Izvor: Press 
