Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!

28.03. je bila godišnjica smrti Dositeja Obradovića. Osim škola koje nose njegovo ime, koliko drugih škola u Srbiji je slavilo ovog pravog prosvetitelja? Rastka Nemanjića, za koga još uvek niko ne zna da kaže šta je tačno uradio za školstvo, slave sve škole i to kao slavu. Sekularne institucije slave religijski praznik… Inače, od njegove smrti do osnivanja prvih škola u Srbiji prošlo je nešto više od 700 godina…

Dositej Obradović

Dositej Obradović (1739- 28.03.1811) je srpski pisac koji se smatra najvažnijim predstavnikom srpskog prosvetiteljstva.

“Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu knjigu s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa, nego dvanaest zvonara sazidati i u sve nji’ velika zvona poizveštati: zrno pameti neće se deci našoj pridodati, ako ćedu im zvona doveka lupati. (…) Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“

Čim mu se ukazala prilika, ostavio je zanat i rodbinu i pobegao u fruškogorski manastir Hopovo. Tu se zakaluđerio i ozbiljno razmišljao o pustinjačkom životu. Ali, pošto je bolje i bliže upoznao manastirski život i kaluđersko bratstvo, video je da to ne odgovara životopisima svetaca i njegovim iluzijama. Pored toga, došle su mu do ruku i druge, “graždanske”, knjige. Shvatio je da izvan crkve postoji i druga mudrost i drugačiji moral, upravo ono za čim je žudeo. Posle tri godine manastirskog života, ostavio je manastir da se više nikada u njega ne vrati. Od toga trenutka nastaju njegova neprekidna putovanja radi studija.

Misao o verskoj trpeljivosti i ravnopravnosti, koju je primio od filozofa XVIII veka, pomogla mu je da se uzdigne nad starinskim shvatanjem nacionalizma po veri.

Proklamujući narodno jedinstvo odlučno i potpuno, on ipak ne propoveda šovinizam i isključivost, već neprekidno poziva i upućuje narod da primi od drugih kulturnih naroda ono što je kod njih bolje i naprednije. Cela se njegova delatnost upravo na to i svodi.

Sa nacionalno-političkog gledišta značaj Dositijev je veliki. Da nije ništa drugo stvorio, to bi bilo dovoljno da uđe u red naših najvećih ljudi iz prošlosti.

Mesto plemenskog i veroispovednog shvatanja nacije, postavio je novo i savremeno. Ali, i u književnosti i našoj kulturi uopšte, on stvara novo i ruši staro.

Pre njega, književnost je bila lokalnog, plemenskog ili veroispovednog karaktera, pisana pokrajinskim narečjem ili jezikom odgovarajuće veroispovesti.

Dositej prvi svesno stvara pravu nacionalnu književnost na čistom narodnom jeziku, namenjenu najširim slojevima srpskog naroda.

Pre njega, na književnosti su jedino radili crkveni ljudi za crkvene potrebe; on raskida sa tradicijom i počinje da unosi u narod napredne ideje sa Zapada, ono što je naučio i primio iz racionalističke filozofije XVIII veka.

On skuplja i prerađuje velike istine, poučne i lepe misli iz svih vremena i od svih naroda, od Platona i Aristotela do Labrijera, Molijera, Lesinga i Voltera. Kao ubeđeni pristalica racionalističke filozofije, Dositej veruje u svemoć razuma i nauku ističe iznad svega.

Učiniti nauku i filozofiju dostupnim svima ljudima, i onim u najzabačenijim selima, postavio je kao najviše načelo. Njegovi radovi su, uglavnom, zbirke prevedenih i prerađenih “raznih poučnih stvari”, “od svega pomalo ali lepo”, kako sam kaže.

“Svak se tuđoj sujeverici posmejava, a svoju počituje i za svetu drži.“

Značaj Svetog Save (???)

• Sveti Sava bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i prvi srpski arhiepiskop.
• Izborio se za samostalnost Raške arhiepiskopije od Vizantije 1219. godine i postavio temelje današnje Srpske pravoslavne crkve.
• Rastko Nemanjić je u mladosti od oca dobio Zahumlje na upravu.
• Međutim, Rastko je pobjegao na Svetu goru i zamonašio se u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona.
• Zajedno sa ocem Stefanom, zamonašenim kao Simeon, Sveti Sava je osnovao Hilandar i izgradio još 14 manastira, i tako ostao zabeležen kao ktitor prve srpske duhovne zajednice na Svetoj gori.
• U Studenici je 1209. godine osnovao bolnicu, prvu na području srpske države.
• 1217. se vratio na Svetu goru.
• 1219. je izborio autokefalnost srpske crkve, a patrijarh ga je imenovao za prvog srpskog arhiepiskopa.
• Ostao je arhiepiskop sve do 1233. godine, da bi ga potom zamenio njegov učenik Arsenije.

Prosvetitelj??? Zaslužan za promovisanje obrazovanja, nauke??? Gde? Kako?